Bavljenje sportom treba da bude zabava, a ne stres i frustracija

Sport je fantastičan način da se osećate i izgledate sjajno. Sport u dečijem uzrastu ima još više prednosti, zato što jako utiče na njihov psihofizički razvoj, ali i socijalne interakcije. Ako sport doživlljavamo kao izvor zabave i u njemu vidimo samo dobre strane, možemo zaista uživati u svim njihovim benefitima.

Sa druge strane, samo gledište na sport može da bude i negativno, ako sport gledamo kao izvor takmičenja i konkurencije, tada možemo doživeti sport kao frustraciju i taj stav preneti i na svoje dete.

Ambiciozni roditelji često upisuju dete na sport kako bi izrazili svoju potrebu za takmičenjem i dokazivanjem da je njihovo dete bolje, brže, spretnije od drugih. Taj stav mogu usvojiti i deca, koja u tom trenutku prestaju da uživaju u samom treningu, već su zaslepljeni željom da pobede i da se dokažu nad drugima. Takav tim detetu stvara pritisak i drustraciju, ako uvidi da ne može da dostigne određeni nivo. Ukoliko je dete suviše usmereno na krajnji cilj i pobedu, a takmičenje ne doživljava kao zabavu, već kao presiju da uspe, tada se mogu javiti izraženi problemi, koji na psihičkom planu mogu naneti štetu detetu.

U celoj priči važno je i kako dete doživaljava sportsku aktivnost, takmičenje i igru, ali i konkurenciju. Da li mu je pobeda nametnuta i visoki standardi tokom treninga ili mu je data sloboda da uživa u sportu bez pritiska da pobedi i da najbolji rezultat.

Razume se, svako dete je ponosno kada pobeđuje, kao i njegovi roditelji, ali razlika između zdravog shvatanja sporta i doživljavanja sporta kao takmičenja je ogromna.

Bavljenje sportom, na prvom mestu trebalo bi da bude zabava kako odraslima tako i deci, a ako postoji pritsak da se ostvari pobeda i doživi igra kao vid takmičenja, tada sport prestaje da bude zabava i postaje takmičenje puno stresa, kako za roditelje, tako i za decu.